SAMOUBICA

Iako je nastala 1928. godine, drama „Samoubica“ na momente zvuči toliko savremeno, da je čak i strašno što posle 90 godina imamo iste probleme, strahove i nade. Nezaposlenost, depresija, odsustvo empatije i egoističnost samo su neke od stvari koje se nisu promenile od te 1928.  više

Opis Umetnici
SAMOUBICA
5

prevod: Milivoje Jovanović

 

režija: Milan Nešković

adaptacija: Maja Todorović

scenografija: Vesna Popović

kostimografija: Biljana Grgur

kompozitor: Irena Popović Dragović

dramaturg: Maja Todorović

asistent reditelja: Tijana Markovinović

asistent kostimografa: Margareta Marinković

Igraju:

SEMJON SEMJONOVIČ PODSEKALJNIKOV, samoubica                   Branislav Jerković

MARIJA LUKJANOVNA, njegova žena                    Minja Peković / Vanja Nenadić

SRAFIMA ILJINIŠNA, njena majka                            Ivana V. Jovanović

ALEKSANDAR PETROVIČ KALABUŠKIN, komšija                 Srđan Aleksić

ARISTARH DOMINIKOVIČ GOLOŠČAPOV, intelektualac                  Marko Marković

NIKIFOR ARSENIJEVIČ PUGAČOV, mesar                              Mihajlo Nestorović / Saša Torlaković / Nemanja Bakić

VIKTORIJA VIKTOROVIČ, spisateljica                       Dragana Šuša / Danica Grubački

OTAC JELPIDIJ, sveštenik                             Pero Stojančević

BUBNJAR                            Marko Janković / David Mesaroš

inspicijent: Zoran Vučković

sufler: Ninoslav Vranić

 

Reč dramaturga

Iako je nastala 1928. godine, drama „Samoubica“ na momente zvuči toliko savremeno, da je čak i strašno što posle 90 godina imamo iste probleme, strahove i nade. Nezaposlenost, depresija, odsustvo empatije i egoističnost samo su neke od stvari koje se nisu promenile od te 1928. do danas. Ali promenile su se okolnosti u pozorištu. Dok je izvođenje ove drame krajem 20-ih i početkom 30-ih bilo zabranjivano jer su razni Staljinovi saradnici smatrali da je „opasna“ po tadašnju vlast (iako je kritika „upakovana“ u komediju), danas ceo politički nivo ove drame deluje potpuno bezazleno. Ne samo zato što se promenilo političko uređenje, nego i zato što su se u međuvremenu u pozorštu desile mnogo veće i oštrije kritike vlasti kroz sve moguće žanrove i stilove, a i pozorište je odavno prestalo da bude pretnja bilo čemu - pogotovo u našem društvu gde pozorišnu publiku čine ljudi koji već vrlo dobro znaju gde i kako žive. Ipak, ova drama nudi i drugi, intimni sloj koji je mnogo bliži nama danas i koji nas se i te kako tiče. U ovoj adaptaciji ta intimna priča izdvojena je u prvi plan i samim tim broj likova je značajno manji. Ovde je u fokusu priča o čoveku Semjonu koji je ostao bez posla, živi sa ženom Mašom i taštom Serafimom, a Maša je ta koja ih sve izdržava. Njemu je, kako i sam kaže, ideja samoubistva dala smisao životu. Zvuči paradoksalno, ali je zaista tako. Još jedan paradoks je i to što Semjon nije na tu ideju došao sam, niti je neko ko zaista želi da se ubije. To je nešto što mu se desi, spletom okolnosti, a on pristaje da bude deo te igre ne bi li dobio malo pažnje, ne bi li se osetio bitnije i ne bi li pronašao smisao svog postojanja. Njegova tragedija je što, bez obzira na to koliko je bedan i jadan njegov život, on ga obožava i želi da živi. U toj igri samoubice on postaje žrtva najrazličitijih „lešinara“, predstavnika različitih slojeva društva koji pokušavaju da iskoriste njegovo samoubistvo za svoje lične interese, ali, nesvesno on postaje i dželat svoje sopstvene porodice.

 

premijera 12. i 13. jun 2018. • četvrta premijera u sezoni 2017/2018 • 521. premijera od osnivanja

 

predstava traje oko 90 minuta

 

foto: Siniša Trifunović

Preporuka

DIVLJE MESO

Beogradsko dramsko pozorište

Goran Stefanovski
Divlje meso
Reditelj: Jagoš Marković

TIHO TEČE MISISIPI

Beogradsko dramsko pozorište

Vladimir Tabašević
Tiho teče Misisipi
Reditelj: Ivica Buljan

Dragi korisniče,

Ovaj sajt koristi kolačiće za poboljšanje korisničkog iskustva. Korišćenjem ovog sajta prihvatate korišćenje kolačića. Politika privatnosti

Prihvati