MANON LESKO

Đakomo Pučini
MANON LESKO
Libreto: Domeniko Oliva, Marko Praga, Đuzepe Đakoza i Luiđi Ilika
Opera u četiri čina

Opis Umetnici
MANON LESKO

Koprodukcija Opere i teatra Madlenianum i Narodnog pozorišta u Beogradu
Dirigent: Stefano Romani (Italija)
Režija: Pier Francesco Maestrini (Italija) 

LICA:
Manon Lesko: Jasmina Trumbetaš Petrović, Sanja Kerkez, Ana Rupčić
Lesko, njen brat, narednik kraljevske Garde: Nebojša Babić, Vuk Zekić, Vladimir Andrić
Vitez de Grije: Nikola Kitanovski, Janko Sinadinović
Žeron de Ravoar, glavni kraljevski rizničar: Dragoljub Bajić, Mihailo Šljivić, Aleksandar Stamatović
Krčmar: Milan Obradović, Vuk Radonjić
Edmondo, student: Darko Đorđević, Siniša Radin, Milan Panić
Muzičar: Nataša Rašić, Ivana Živadinović
Učitelj igranja: Siniša Radin, Milan Panić
Fenjerdžija: Siniša Radin, Mihailo Otašević
Narednik straže: Mihailo Šljivić, Milan Obradović
Kapetan broda: Milan Obradović, Mihailo Šljivić
Vlasuljar: Luka Pređa
 
Hor i orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu

Manon je najlepša žena u operskoj umetnosti!

Reči su reditelja Pjer Frančeska Maestrinija koji postavlja novu opersku produkciju, operu Manon Lesko Đakoma Pučinija, čija je premijera 26. februara u Narodnom pozorištu u Beogradu i 29. februara u Operi i teatru Madlenianum, na kojoj nastavljamo uspešnu koprodukciju naša dva teatra.

Đakomo Pučini (1858–1924) je danas, zajedno s Verdijem, i pored izrazitih modernih tendencija u operskom stvaranju, suvereni gospodar operskih scena. Pučini je započeo revoluciju žanra, povezujući muziku i dramaturgiju na način kom su mogle da paririju samo drame i, kasnije, filmska industrija. Njegov operski stil predstavlja više ili manje harmoničnu mešavinu brutalnosti i sentimentalnosti. Rođen je u Luki, malom gradu Toskane, Konzervatorijum je završio u Milanu. Sa velikim smislom za operski teatar, Pučini se posvećuje isključivo operskoj kompoziciji. Posle prvih pokušaja (Vili 1884, Edgar 1889) i prvih većih uspeha (Manon Lesko 1893), on stiče svetsku slavu svojim najznačajnijim i najpopularnijim delima: Boemi (1898), Toska (1900) i Madam Baterflaj (1904). Zatim slede Devojka sa zapada (1912), Lastavica (1917), Triptih (Plašt, Sestra Anđelika, Đani Skiki 1918) i najzad njegova labudova pesma, Turandot (izveden 1926. godine). Jedan od Pučinijevih uspeha leži u srećno izabranim libretima. Čovek sa sigurnim pozorišnim instinktom, Pučini je osećao scenu, tražio uzbudljive dramske sukobe i negovao kult velikih gestova i očajnih krikova koji rezultiraju iz jakih strasti.
Pučini je ovako formulisao tajnu svakog pozorišnog uspeha: „Postoje tri zakona kada je u pitanju pozorište: buditi interesovanje, iznenađivati i dirnuti“. Zato ne čudi što su njegova dela i danas popularna, a Manon Lesko osvaja iskonskim muzičkim
nadahnućem, jedinstvenim u njegovom kompletnom stvaralaštvu, zbog čega i danas pripada najlepšim delima operske literature.
Manon Lesko je jedna od najkompleksnijih uloga operske literature. Njena lepota, mešavina urođene elegancije i prirodne naivnosti, uz njenu pohlepu i, naročito, pohlepu njenog brata su okosnica radnje.


(Izvor: operatheatremadlenianum.com)

Preporuka

Dom Jevrema Grujića - OTKAZANE PREDSTAVE

Jesus Christ Superstar

Dom kulture Studentski grad, Velika sala

Posle 50 godina jedan od tri najveća britanska mjuzikla doživeće svoju premijeru u…

Dragi korisniče,

Ovaj sajt koristi kolačiće za poboljšanje korisničkog iskustva. Korišćenjem ovog sajta prihvatate korišćenje kolačića. Politika privatnosti

Prihvati